29. Avgust 2023.
Podeli članak:
Sunčani sat je naprava koja se koristi za pokazivanje vremena u odnosu na položaj Sunca prema planeti Zemlji.
Nastao je tako što su još Stari Egipćani razumeli ovu prirodnu pojavu i kako da je pretoče u svoju svakodnevnicu za lakše funkcionisanje.
Međutim, sunčani satovi, iako značajni kao jedan od naprednijih izuma starih civilizacija, ipak nikada ne mogu dostići nivo preciznosti koju pružaju napredni automatski, solarni ili kvarcni satovi čiju izvrsnu ponudu možete pronaći na našoj Watch online prodavnici satova!
Saznajte nešto više o tome šta su sunčani satovi, koje vrste postoje i druge zanimljivosti o ovom drevnom izumu.
Planeta Zemlja se konstantno pomera, tako da Sunčevi zraci pod različitim uglom padaju na površinu. Da se ova prirodna pojava može iskoristiti u praktične svrhe, prvi su primetili još Staroegipćani mnogo godina pre nove ere.
Već tada je kreirana prva naprava koju možemo nazvati sunčani sat. Senka se stvara zbog predmeta postavljenog u sredinu ploče (gnonoma), koji blokira zrake, a senku usmerava skladno položaju Sunca. Dužina i položaj senke određuju koje je doba dana u pitanju.
Dakle, sunčani sat radi na principu projekcije sunčeve svetlosti na površinu zemlje koja ima obeležene brojčanike i oznake vremena, odnosno kvadrante.
Kada sunčeva svetlost padne na površinu sunčanog sata, senka se stvara od brojčanika, predmet u sredini sata, i pomera krećući se kroz kvadrante u skladu sa tim kako se pomera Sunce.
Ako je slepo verovati istorijskim izvorima i spisima, a nema razloga da ne, prvi sunčani časovnik nastao je u drevnom Egiptu, što i ne čudi, s obzirom da priličnu razvijenost ove civilizacije čak i hiljadama godina pre nove ere.
Naravno, kao što Mesopotamija i Stara Grčka nisu puno zaostajale u ovom smislu, tako se sunčani satovi povezuju i sa ovim podnebljima.
Pa hajde da vidimo i kako je tekao put razvoja sunčanih satova.
Prvi poznati sunčani sat datira iz perioda oko 1500. godine pre nove ere i pronađen je u Egiptu. Bio je samo jednostavan štap sa senkom koja se pomerala tokom dana u skladu sa položajem Sunca i omogućavala ljudima da prate vreme.
U Antičkoj Grčkoj, sunčevi satovi su kako je i civilizacija bila naprednija, postali složeniji i precizniji. Jedan od najpoznatijih grčkih satova na “Sunčani pogon” jesu tornjevi vetrova ili Dvorac vetrova u Atini. Oni su bili sunčani satovi, vodeni satovi i vremenske lopatice, sve u isto vreme.
Imali su osam brojčanika, od čega je su svi bili postavljeni u različitim smerovima.
Prvi hemisferni sunčani satovi nastaju oko 300. godine pre nove ere u Vavilonu od strane astronoma Berosusa, a smatra se da se ova verzija koristila narednih 1200 godina.
Tokom srednjeg veka, sunčevi satovi su postali popularni u Evropi. Mnoge crkve i manastiri su imali sunčeve satove na svojim zidovima ili tornjevima. Bili su veoma precizni i koristili su se za određivanje vremena molitve i drugih verskih obreda.
U 16. i 17. veku, sunčevi satovi su postali sve sofisticiraniji. Uvedene su različite vrste, kao što su horizontalni, vertikalni i ekvatorijalni sunčevi satovi. Takođe su se počeli koristiti različiti materijali kao što su mermer, bakar i drvo prilikom izrade.
Danas u modernom dobu u kome živimo, sa velikim brojem kvalitetnih ženskih i muških ručnih satova pouzdanih brendova, sunčevi satovi su i dalje u upotrebi, ali više kao dekorativni elementi u vrtovima i dvorištima.
Takođe se koriste u naučne svrhe i za proučavanje kretanja sunca. Uz napredak tehnologije, sunčevi satovi su se takođe razvili u digitalne i elektronske oblike, ali tradicionalni sunčevi satovi i dalje ostaju popularni zbog svoje estetike i jednostavnosti.
Postoje različite vrste sunčevih satova, što i ne čudi s obzirom da su se ove naprave razvijale više hiljada godina. Međutim, ističe se nekoliko osnovnih i najčešće korišćenih sunčanih satova:
Vertikalni sunčani sat je jednostavniji za postavljanje jer se štap jednostavno postavi uspravno, dok horizontalni zahteva preciznije postavljanje i podešavanje ugla u odnosu na geografsku širinu mesta na kojem se nalazi.
Takođe, očitavanje vremena na vertikalnom satu je preciznije, jer se senka kreće ravno i jasno pokazuje vreme, dok kod horizontalnog sata senka može biti izobličena zbog ugla pod kojim pada svetlost.
Iako postoje napredne vrste sunčanih satova koje nije moguće izraditi u kućnim uslovima, one najjednostavnije ipak možete izraditi veoma lako uz pomoć štapića i kamenja u vašem dvorištu.
Da biste napravili sunčani sat, sve što vam je potrebno jesu:
Probudite se ranije tog dana i pronađite mesto u dvorištu koje je tokom celog dana obasjano suncem. Zabodite štap i kada vaš precizan ručni sat pokaže 7 časova ujutru, vreme je za prvo merenje.
Proverite u tom trenutku u kom pravcu pada senka koja nastaje kao posledica zaklanjanja sunčevih zraka od strane štapa. Postavite kamenčić na vrh senke, kako bi nakon toga ovde mogli da iskopate malu rupu ili nekako drugačije obeležite pokazatelj vremena.
Ovaj postupak je potrebno ponavljati na svakih sat vremena, sve dok ne padne mrak i ima sunčevih zraka.
Primetićete da sunčani sat i nije baš najpraktičnija opcija kada je u pitanju merenje vremena, posebno kada se u obzir uzme užurban način života koji je danas aktuelan. Vreme je ovim putem nemoguće meriti noću ili kada ima oblaka na nebu.
Sa razlogom su sunčani satovi danas više dekorativnog karaktera i nešto što nas podseća na vreme starih civilizacija i kako su se ljudi čak i bez moderne tehnologije snalazili pomoću prirode.
Zato, uz odličnu ponudu muških satova i ženskih satova pouzdanih svetskih brendova koje smo pripremili za vas, ne morate brinuti da li ćete uvek znati koje je tačno vreme.
Pored toga, uz adekvatan odabir modela, dobićete i dekorativan element na vašem ručnom zblogu, koji ćete moći da uklopite uz outfit, tako da izgledate moderno i sa ukusom!
Ukoliko se odlučite za kupovinu, možete posetiti naša prodajna mesta širom Beograda ili naručiti online putem sajta.